О књизи: година / „Прохор је остатак ноћи провео седећи на трему, наслоњен леђима на ограду и не скидајући поглед кокошињац. Али ништа друго се није догодило. Шуштао је лиснати ветар, капија се љуљала на шаркама, облаци се котрљали небом на север...” Прост човек или подмукли зликовац, правда или анархија? Постоји ли правда? Комплексна фундаментална питања откривају се у овом раду из потпуно неочекиваног угла. Цопиригхт © Микхаил Лазарев 2019